Praznici su da budeš sa
onima koje voliš. Praznici mirišu na pečen hleb, na puding od vanile i
prejedanje u najavi.
Praznici su da shvatiš
da uža porodica znači vas petnaestoro i okupljanje za jednim stolom. Tu su
prijatelji i neslane šale koje se tiču (ne)posoljenih jaja.
Praznici u Srbiji nikad
nisu kao na filmu. Mi se uvek neodlučno šetkamo od onog koliko nemamo para do
onog koliko ne želimo da se to vidi. Zato svakom prazniku i događaju kod nas
samo još fanfare fale. Trpeze su nam oličenje dvorskih manira u srednjem veku –
još nam zlatne viljuške nedostaju pa da prisećanje o slavnoj prošlosti bude
potpuno. I uvek jedemo kao da neće svanuti to sutra.
Praznici su da
zamišljaš Žmua kako se budi pored tebe i da zaboraviš na činjenicu da je
propustio SVE praznike u ovoj godini. Zapravo, da je naš dom propustio njegovo
prisustvo.
Kad porastem (što u
prevodu znači kad se budem pretvarala da sam odrasla jer imamo decu) tad će
praznici ovako da izgledaju:
Bićemo sa onima koje
volimo. Kućom će se širiti miris pečenog hleba i pudinga od vanile. Opominjaću
klince i Žmua da se ne prejedaju, a ipak ću i sebi iseći manje parče torte.
Opet će nas biti u
dvocifrenom broju. Šale će biti “slane”.
Biće kao na filmu.
Skromno i toplo. Bez fanfara, saksofon ili gitara su dovoljni. Žmu neće biti
samo plod moje mašte, biće stvaran i stvarno prisutan, i mirisaće na sebe.
Srbi će prevazići sebe
i oslanjati se kao i dosad na onu: “Ukusi su različiti”. Niko neće imati para,
a oni koji o tome najviše pričaju imaće (i ovog puta) raskošnu trpezu. Fejsbuk
će blokirati na pola sata – zbog pojačane učestalosti postavljanja fotografija
uskršnjih jaja. Ostatak dana će se polemisati o tome da li treba biti hejter u
takvim situacijama ili ne.
Bez obzira na to, svi
ćemo praznovati. Scenario se može iskoristiti u kojoj god prilici, menjaju se
samo fotografije – jer ako nije na fejsbuku, kao da nije u crkvenom kalendaru.
Možda dotad tehnika
uznapreduje, pa za jedan lajk dobiješ miris pečenog hleba, a za “šer” miris
pudinga od vanile. Za sve ostalo, ipak, mora da se zasuku rukavi, i stvarno
živi.
I u vreme praznika.
Srbijanka Stanković
Izvor fotografija:
pinterest.com
Нема коментара:
Постави коментар