Život u pet koraka

Nensi je rekla kako joj je dosta onih saveta kako da u pet koraka: središ svoj život, osvojiš njegovo srce, raskineš za sva vremena.

Valjda zato što nikad ništa u životu ne dođe u koracima. Kad te dohvati uglavnom liči na cunami. Ostaneš bez hodanja, bez cipela, bez glave.

– Ako nisi u govnima od šesnaeste do dvadeset druge ništa nisi uradila – tako je otprilike zvučao Pesnikov savet.

Kad imaš 16 i sjeban si, ne treba ti niko da ti kaže da nastaviš u istom fazonu. Keep going. Keep  doing. Ma jeste! Nisam mu poverovala, ali sam ga poslušala.

Moja jednostavna formula svela se na to da sve što doživljavam doživljavam do maksimuma. Pa ako se smeješ – smeješ se! Ako plačeš – plačeš! I ispalo je nekako da se isplatilo.

Šta znam, sad mi sve to izgleda kao jedno dugačko kampovanje pored logorske vatre koja te malo malo pa opeče. Ali ako hoćeš da ti je toplo, moraš pored nje da sediš.

Kad imaš 28 i sjeban si, niko ti ne kaže da nastaviš u tom fazonu. A tad si toliko umoran da ti treba samo da neko kaže da je i to u redu. Biti umoran.

Ili da ti da to glupavo uputstvo. U pet koraka.

U principu, postoje ti neki šabloni. Red u društvu. Kalup srećnog i mirnog života. Ali je problem kad kalup počne da žulja. Na primer, oni kažu da je redosled takav da završiš školu, zaposliš se, ušetaš u brak i porodicu. Oni kažu da je to dobar tempo. Da je tako pravilno.

A ne primećuju da je to pomalo izgrebana ploča. Da se loše čuje. Da uz tu muziku danas ne možeš da igraš.

Ne trebaju nama koraci kojima ćemo se prilagoditi ovom ludom svetu. Nama trebaju čizme od 7 milja kojima ćemo preoblikovati svet.

A zato ne postoji univerzalni recept. To je samo tvoja staza. Nije dovoljno da obuješ čizme i gaziš do sreće. Treba da naučiš da gaziš kroz sreću.

Korak 1. Probudi se.                                            

Korak 2. Probudi se.

Korak 3. Probudi se.

Korak 4. Probudi se.

Korak 5. Živi, budalo! Ne spavaj po tuđem šablonu.

Autorka: Srbijanka Stanković

Izvor fotografija: Marko Pekić