Sve je to od štresa

– Mnogo ti skup ovaj lek – požalila se jedna Ciganka mojoj mami.

Ljudi imaju tu simpatičnu naviku da preskoče lekara i da se posavetuju sa farmaceutom. Apotekar nam je prijatelj, lekar na dohvat ruke, trgovac, „dušmanin“ zbog kog je baš naš lek toliko skup. Apotekar je moja mama.

– Nekad mi ovaj šalter liči na ispovedaonicu. Svašta čujem! – kaže mi.

I tako počne priča o ŠTRESU.

– Mnogo ti skup ovaj lek – rekla joj je Ciganka. – Da mi ne treba, ne bi ga ni kupila – gunđala je dok je brojala pare.

– Pa šta ćeš, toliko košta, a bez zdravlja ne možeš – rekla je mama.

– Ma, možeš. Al' te nema! A sve to čovek sebi napravi, znaš?

– Pa jeste, moramo da se pazimo.

– Pazio se, ne pazio isto ti se 'vata. Evo pare! Mož' lepo da jedeš, mož' da se krećeš i da ti se čini da si zdrav. Al' znaš šta, ipak te zavrne neko! Sve je to od štresa!

– Od čega?

– Od štresa, jeste! To je ono kad si super, a dođe neko da ti vadi džigericu. Sikiracija, sestro, sikiracija! Ti si apatekarica, ja li da te učim?

To popodne smo se mama i ja kikotale zbog štresa. Bilo je zabavno zamisliti lice moje mame dok joj drže lekciju. I to životnu.

A onda je, u jednom trenutku, prestalo da bude smešno. Jer smo shvatile. Sikiracija, sestro, sikiracija. To je ono kad si super, a štres te dovati za gušu. Bolest modernog doba za koju ne postoji lek ni u jednoj apoteci.

Žmu kaže da neke stvari jednostavno moramo pustiti. Da ne može sve da bude pod našom kontrolom. I da lek postoji – u našoj glavi.

– Šta može loše da ti se desi od boljke tako smešnog imena? – i počne da se smeje.

Postoji i taj besplatan lek. Mama kaže, u apoteci ga nema, ali ga ima u svakoj kući. Samo treba da se setiš da ga koristiš.

– To je ono kad se smeješ kao lud na brašno, pa štres misli da je već obavio svoje. I ode.

(Pre upotrebe ti ne treba ničiji savet).

Autorka: Srbijanka Stanković

Izvor fotografija: pinterest.com