PROVINCIJALKA IZ P.

Iznad mora osrednjih

Dinamična nedelja. Jedna od onih – super – žena – u – provinciji – situacija. Cvrčak i mravi se vole, rade, drže za ruke i pevaju – priča. Da, ja sam ona gospoDŽa što je cele nedelje, svakog dana po sat vremena, ređala drva i slušala Azru. A u pauzama čitala manifeste avangarde – al' to se s ulice ne vidi.

Sigurna sam da ću za koji mesec isto tako u nekoj od pauza od života i da diplomiram. Ali nije me strah. Znam ja: I kad budem diplomirala, ja ću student da budem. To je bar zanimanje za ceo život.

Studije književnosti sam upisala zbog erudicije.  U renesansi bi me izuzetno poštovali, ali rodila sam se prekasno. Pretpostavljam da bih mnogo lepše živela na Novom Zelandu, ali mi je rečeno da oplemenim majčicu Srbiju.

„Što baš iz provincije?“ – kukala sam nedeljama. Žmu baš i nije shvatao šta bih ja to više htela od onoga što imam. A meni je nedostajao Beograd, pozorište, sloboda,  ljudi, dinamika, prazne ulice u nedelju ujutro, razgovori o filmovima, književnosti, i muzej. Bilo koji muzej.

U P. nije bilo mesta za velike ideje, za velika ostvarenja, za velike misli. Jedino veliko bila je dosada i februarski umor.

A onda se desila kafa. Epohalna kafa sa Olgom i Piko.

„Kongo?“ 

„Da, Kongo.“

„Baš Kongo?“

„Da, Kongo.“

Četiri doktorska oka su me gledala iznad šoljica kafe. Nije samo meni bilo tesno. Moje lekarke bez granica bile su spremne za ostvarivanje velikih ideja, i za velike odlaske.

Posle te kafe Žmu se jurio nedelju dana sa mnom po kući. Nisam tražila da idem u Kongo, ali sam uspela da ga upakujem u metaforu i da očekujem da je dešifruje umesto mene. „Šta je moj Kongo? Šta ja mogu da uradim da popravim svet? Da bude bolje mesto? Kažimikažimikažimi.“  Mislim da je jedva čekao da ide na posao.

Ispostavilo se da sirotanima u Kongu koji nemaju šta da jedu baš i nije neophodno da popravljaju zube.

Tad sam shvatila: Možda ne treba u Kongo da odeš, možda treba Kongo da budeš.

U Srbiji, hvala Bogu, pored pokvarenih misli i dela, još ima pokvarenih zuba. A dok je tako i posla za Noru, Olgu i Piko.

Moja Dr House sestra će da donosi nova bića na svet.

Gospon ujak će u BELI svet na školovanje i usavršavanje svoje divne ličnosti.

Moja kumi će da sprema divna francuska jela iz francuskog kuvara na francuskom jeziku.

Druga kuma ima kuma – a on je veliko dete koje treba zauzdati.

Beogradska Pravnica popravlja svet u zakonu.

Mr Finn piše priče koje svet posramljuju i opominju.

Srednjovekovna princeza raste u Zagrebu.

Apu kupa svet u smehu.

Georgova mama ima Georga.

Lavova mama ima Lava.

Ilijina mama ima Iliju.

A šta ima moj Žmu?

Kreativne hobije. Ženu koja piše. I inspiriše.

I pakovanje maramica i smeha kad se njegova provincijalka rasentimentališe nad knjigom i filmom.

I zajednički porodično – bračni status:  “izbeglice iz besmisla”.

Pa, ako ne nađemo smisao – stvorićemo.

Fotografije: www.pinterest.com
Izvor: Blacksheep.rs