OFF DUGME

Isključi se, Aska.

Pakujem loše raspoloženje u poslednje dane ove godine. “Da ne pređe u Novu.”

“Ne mogu samo da shvatim kako mogu da imam 27 godina i da budem ovoliko umorna”, rekla sam Ilijinoj mami. Sve je postalo brzo. Sve se svelo na pretrčavanje i prelistavanje.

Pretrčavamo preko ljudi, preko posla, preko grada. Prelistavamo knjige, albume i fejsbuk profile.

Pored svega toga, ja i dalje pokušavam da o svemu što (ne) radim – mislim.

U mojoj glavi – centrifuga.

Negde na pola uha, skretanje pre nervnog sloma, čula sam glas svoje Dr House sestre: “Tebi treba jedno off dugme!”

Off dugme za loše vesti na televiziji. Off dugme za lošu muziku. Off dugme za tuđa moljakanja i tužakanja. Off dugme za selfije i zidne pločice kupatila. Off dugme za sudoperu i sudove. Off za bolesno zvono budilnika. Off dugme za pisanje prikaza teorijske knjige. Off dugme za deklinaciju brojeva u ruskom jeziku. Off dugme za palačinku koja se zalepi za tiganj i ide na živce. Off dugme za vatru koja nikako neće da se zapali u peći u nedelju ujutro. Off dugme za nervozu kojoj ne znam uzrok. Off dugme za ukočen vrat. Off dugme za dioptriju koja je otišla u đavola. Off dugme za njegovo odsustvo. Off dugme za misli o ponoći tog 31. decembra. Off dugme za samozavaravanja. Off dugme za odlaganje teretane, treninga ili jednostavno sna. Off dugme za sve. Jedno veliko off dugme.

Kad bi takvo dugme stvarno postojalo, a ja ga stvarno upotrebila možda se ne bi desila jedna zabrinjavajuća stvar. Možda ne bih rekla svojoj Dr House sestri u tri popodne da ću da skuvam kafu, možda ne bih stavila džezvu na uključenu ringlu, a onda (posle dva sata!) izašla iz kuće da popijem kafu sa drugaricama, možda ne bih došla kući u pola osam i zatekla uključenu ringlu i vrelu džezvu iz koje je isparila sva voda. Da, možda se ne bi desilo da ostavim uključenu ringlu četiri i po sata. Možda ne bih istrisala svoje buve (za koje i nisam znala da ih imam) na ljude koji nemaju veze s mojim buvama. Možda ne bi sve odjedanput postalo razlog zbog kog se pretvaram u aždaju koja bljuje vatru u sebi i umire od gorušice. Možda.

Jedno off dugme bi dobrodošlo pred kraj godine da obriše ono što treba da bude obrisano. Ili da bude samo to – off dugme. Magičan prekid svega, makar nakratko.

U tom isključivanju sve bi imalo smisla.

(Sigurna sam u taj smisao kao što sam sigurna u besmisao svega bez isključivanja.)

Ili da mi neko samo da da spavam.

A kad se probudim prvo da vidim Žmuovo lice.

Onda sve može da bude na ON.

Fotografije: www.pinterest.com
Izvor: Blacksheep.rs