Ilija

Ili novi svet.

Ilija je uvek bio ozbiljno dete. Postoje tako neka deca koja se rode ozbiljnog lica i odmah vam stave do znanja da je njihov život njihova stvar. Čak i kad imaju jedva dve godine.

Ilija je prvo “zajedničko dete“, odnosno prvo dete u našem društvu. Valjda smo mu se zato svi posvetili kao svetskom čudu. Jer kad se on rodio, ja sam uveliko spremala književnost 20. veka za ispit, Žmu je balansirao između pravog posla i četiri hobija, Apu i Pravnica su zagnjurile u master i nikome od nas dete (kao dete da ga imaš) nije palo na pamet.

Dok smo se okrenuli, imali smo Iliju.

Evolucija našeg dvogodišnjeg druženja stigla je do sledećeg stadijuma:

Ilijina mama se ljuti što više ne umemo normalno da razgovaramo kad je Ilija tu. Prozborimo po neku reč, ali nema onog starog gledanja u oči iznad šoljica kafe i piksle. Sad se samo okrznemo pogledom na putu do Ilijinog divnog lica.

Čak ni Žmu nije u centru pažnje. Osim kad se igra sa Ilijom – Ilija ne zna da izgovori njegovo ime, ali odlično zna da je on napravio veliki akvarijum, da je njegov fotoaparat onaj veliki crni i koja su njegova kola.

Pravnica i Apu žive u Beogradu i kada se konačno sastanemo u P. tu za istim stolom – vrlo brzo posle onog “Šta ima novo? Nema ništa novo.” zalepimo svoje oči na Iliju koji jede pomfrit.

– Da nije malo neobično što mi više prija razgovor sa dvogodišnjakom nego sa odraslima?

– Pa mi nismo odrasli. – rekao je Žmu.

Možda samo ti drugi ljudi nemaju više šta da mi kažu. Ili je vreme za našeg dvogodišnjaka. Ili i jedno i drugo.

Žmu i ja slušamo bluz i vikend-jutro odjednom liči na ostvaren san. Na putovanje železnicom kroz neku američku državu. Lako je biti svoj kad imaš s kim to da budeš.

Lako je biti svoj kad te Ilija ponudi kokicama i ti ne pomisliš da kokice goje.

Možda deca postoje da nas podsete da postoje lepši svetovi od ovog u kom jesmo. I možda deca uđu u naš svet baš zato da ga opet oboje u NAS.

– Ilija, da uzmem malo i pomfrit?

– Ne!

Čak i Ilija zna da prženi krompir posle sedam uveče nije dobar za mene.

Srbijanka Stanković

Izvor: Blacksheep.rs