Nažvrljaj sreću

Neki počeci nas iznenade. Ne možeš ih zavezati u čvor sa novogodišnjom jelkom, pričom o Deda Mrazu i preokretu koji sledi. Nekad se početak desi negde u sredini. Obično ga Žmu izmisli, a ja nažvrljam.

– I šta bi ti bio u sledećem životu?

– Čobanin na Grenlandu! – odgovara Žmu iz topa.

– A taj novi život, drugi i drugačiji, je l’ on znači da ti ovaj nije dobar?

– Ne, samo hoću da sam čobanin na ledu. Šta je tu čudno?

Ma, ništa, Žmu, samo ti nastavi sa svojim izmišljotinama. Takav je dogovor: zna se ko izmišlja, a ko žvrlja.  

Moje žvrljotine su najčešće skice Žmuovih dremljivih zamisli i ukradenih poljubaca. Npr. tog crnokosog čobanina sa belim ovcama na belom ledu je lako nacrtati na belom papiru – samo čiča Gliši malo više zacrniš kosu. Sve ostalo Žmu izmisli.

– A dobro, ne mora sledeći život. Šta ćeš da izmisliš za sledeću godinu? Šta će da se desi?

– Pa ne znam šta će da se desi. Šta bi ti nažvrljala na tom tvom papiru?

– Ne kvari mi redosled! Kako mogu da znam šta ti misliš?

– Pa mislim da ćeš biti divna majka.

– To što u petom mesecu trudnoće pijem limunadu me ne čini divnom majkom.

– Samo ti nacrtaj taj limun.

– Dobro. Limun. Šta još?

– Nacrtaj nas.

– Kako se to crtamo mi?

– Kao tri čiča Gliše na Grenlandu. Sve moram da te učim.

Neki počeci nas iznenade. Ne možeš ih zavezati u čvor sa novogodišnjom jelkom, pričom o Deda Mrazu i preokretu koji sledi. Nekad se početak desi negde u sredini. Obično ga Žmu izmisli, a ja nažvrljam.

Ovaj počinje otprilike ovako: Sledeći život je već počeo.  Nismo na Grenlandu i ne čuvamo ovce. Samo sad, kad se nažvrlja sreća, na belom papiru se smeškaju tri čiča Gliše.

Autorka: Srbijanka Stanković

Izvor fotografija: pinterest.com