Log out

– Što gledaš to?

– Ej, iz dosade.

– Iz dosade?

 – Da, kad bolje sagledaš situaciju, to je izvanredan društveni eksperiment, znaš? Svi iole obrazovani ljudi treba to da pogledaju s vremena na vreme.

 – Zašto?

– Da vide kakvi sve profili ličnosti postoje.

 – Za to postoje knjige.

– Ma, da, ali ja nemam vremena da čitam! Vidiš, ovde za kratko vreme možeš da vidiš kakve sve budale postoje. I koliko nam je društvo nisko spalo.

– Znam ja to i bez tog zabavnog programa. I nemam potrebu da našu bruku iznova gledam.

– Hm… Ali da znaš koliki je car onaj Kristijan!

Šteta što u stvarnom životu ne postoji log out opcija. Jedan od većih šokova u poslednje vreme je bila spoznaja da 80% mojih inteligentnih, fakultetski obrazovanih poznanika gleda rijaliti šou. Bar jedan.

Odjednom, kao da su sve površnosti sveta odlučile da nam dubina ne treba.

Samo, eto, da mi vodimo isprazne razgovore. Eto, da se kaže da smo popili kafu. Pa nema veze ako pričamo o zvezdama naše estrade. Negde ćemo tu da provučemo neki svoj skorašnji uspeh. Jer, nije više in da kukamo!

Elif već neko vreme sablažnjava koleginica koja se samohvališe na fejsu. Te objavila sam ovo, te pohvalili me ovde, te dobila sam desetku, te ja sam genijalni naučnik. A između svakog “te” po jedan muzički spot još sablažnjivijeg sadržaja.

– Čim ona toliko želi da se svi usmere na polje njenih studentskih uspeha u poznim dvadesetim (?!), meni to samo govori da joj se na druga životna polja spustila magla. Odakle odjednom potreba za izveštavanjem o ocenama u indeksu?

– Pa, šta ćeš, fejs nije postojao kad je upisala faks. Neke stvari u životu treba nadoknaditi.

Kako drugačije objasniti deset istovetnih fotografija upišanog deteta u Unnamed album? Ili korica knjige koju samo što nismo počeli da čitamo? O uslikanim kafama, kulinarskim umećima i ispijenim kriglama piva da i ne govorim.

Setite se kad ste poslednji put razgovarali s nekim, a da nije držao telefon u ruci. Setite se kad ste poslednji put razgovarali s nekim, a da nije pomenuo Kristijana ili bilo koje čudo sa TV-a. Setite se kad ste poslednji put zadovoljno uradili bilo šta – bez potrebe da ikome o tome govorite pola sata.

A s druge strane, što pa da se sećate. Nezgodno je kad su razgovori s prijateljima difuzni. To je ono kad vam se stalno dešavaju neke zanimljive stvari. Kad dozvoljavate da vam se dešavaju zanimljive stvari. Kad ste pogledali istu predstavu ili film. Kad ne možete da se nagledate.

To je, ono, znate, kad ne stižete da se ispričate.

Pomalo liči na log out od gluposti. A zapravo ste se prijavili u život.

I nemate pojma gde ste ostavili mobilni.

Autorka: Srbijanka Stanković

Izvor fotografija: pinterest.com