Alhemičar

Šta se desi u trudnoći ostaje u trudnoći.

Nikad me još nisu ovoliko pitali kako sam. Za nekog ko je tvrdoglavo navikao da kroz sva zdravstvena stanja prolazi sam i na nogama – nije mi lako da shvatim da je drugo stanje zeleno svetlo za sva moguća pitanja.

Kad krene da ti raste stomak, počne da raste znatiželja okoline. Je li dečak? Da li je devojčica? A šta bi više volela? Kod kog doktora ideš? Au, što kod njega? A onaj dabl-test? 4D ultrazvuk? Je l’ lepo jedeš? Da se šetaš! Ne piješ vitamine? Treba da piješ vitamine.

Sve to praćeno maženjem stomaka u stilu trljanja Aladinove lampe.

Moja Dr House sestra ima teoriju: Šta se desi u trudnoći ostaje u trudnoći.

I to je jednostavno to. Mislila sam da će me sva ta pitanja izluđivati. Priznajem, nije baš da uvek prijaju. Ali sa druge strane, te ruke koje same lete ka stomaku trudnice – pa šta znam, kad ne umem drugačije da ih objasnim, ja kažem sebi: oni to grle novi univerzum. Oni kažu: bebo, dobrodošla!

Beba je uglavnom nezainteresovana za taj spoljašnji svet. Koliko je njena blesava majka uspela da shvati, voli zvuke gitare, lepo se slaže sa glasom Amire Medunjanin, prija joj kad Laza Ristovski recituje, nije baš oduševljena teorijom strukturalizma u književnosti, obožava Žmuov vreli dlan.

Žmu kaže kako je naša Žabica alhemičar. Ni iz čega stvara moje suze. Uglavnom, hormoni svakoga dana plešu u stilu samba rumba cha cha cha. A ja plačem zbog svega.

Karolina mi je rekla da je pročitala negde kako mi biramo svoje roditelje. Naravno, i zbog toga sam plakala. I onda sam još čvršće prigrlila teoriju šta se desi u trudnoći ostaje u trudnoći.

Samo što se nadam se da se to odnosi na bolove u kičmi, na pospanost i ničim izazvanu nervozu. Bilo bi lepo zaboraviti i sve ostalo, pitanja, maženje stomaka, vitamine, preglede i narodna verovanja koja prate trudnice.

Zadržaću alhemiju. I hemiju. I suze.

Zadržaću sreću.

I Žmov dlan na stomaku.

Autorka: Srbijanka Stanković

Izvor: Blacksheep.rs