„Mame,
rađajte deci sestre, jer sestre postaju tetke, a tetke su najlepši,
nezamenljivi dar svakom detinjstvu.”
–
Znaš da ću morati u nekom trenutku da pomenem da si trudna?
–
Je l’ baš moraš? – mršti se moja Dr House sestra.
–
Pa, realno, nije da imam više vremena. Porodićeš se uskoro.
–
Pa napiši onda.
Nisam sigurna koliko je ovo legitimno odobrenje. Ali
je svakako vest od životnog značaja. Postaću
tetka! Prava tetka! A najveći štos je u tome što se majka i tetka u meni
takmiče – koja će prva da se probudi!
O, da. Moja Dr House sestra je trudna. Punih osam
meseci. Celu moju trudnoću. Ili sam ja trudna celu njenu trudnoću?
Kosmos
ima fine načine da se poigra sa nama. Ovoga puta nam je opet dao istu stazu.
Istu a drugačiju.
Ponedeljak
u septembru, malo posle podneva. Četiri propuštena poziva.
–
Gde gori?
–
Nikad, bre, nisi tu kad mi trebaš!
–
Nikad nisi više slagala, kažem.
–
Dobro, lažem. Ali propustila si dve crte, tetka.
–
Šta sam propustila?!
–
Dok se ti javiš mene ispitaše maksimalno. Kažem ti, samo što me na ebolu nisu
testirali. Ko bi rekao da je tako komplikovano biti trudan u srpskoj prestonici?!
I tako je krenulo. Ljubav preko žice. Trudnoća preko
žice. I svest da nikad više nećemo biti SAMO sestre.
–
Sanjala sam sinoć kako u neko julsko veče pečem palačinke u mojoj kuhinji.
Dečurlija besni s tatama u dvorištu, a nas dve pijemo kafu iz naših šolja i
tračarimo.
–
Misliš, obnavljamo gradivo?
–
Mislim. I kao, u isto vreme smo i majka i tetka. A one palačinke se znoje ispod
eurokrema.
–
Ona opet poetično sanja! Ako ovo moje dete povuče na tebe, teško meni!
–
Ha! Jesi
li primetila kako sva deca liče na svoje tetke?
Stvarno? Jeste li primetili kako sva deca liče na
svoje tetke? Nije to ono prćast nos i zelene oči. Više je razbijeno koleno i
damsko ponašanje u jednom. Pa rep na vrh temena. Pa uvek jedna nogavica više
podvrnuta. Pa ljubav prema knjigama. Pa ljubav prema šljokicama.
–
Opet preteruješ sa tom ljubavlju! Ako povuče na mene, to će, bre, da bude
ljubav prema ironiji i sarkazmu! Nismo svi deca cveća, tetka!
–
Dakle, moraš da me spustiš na zemlju? – protestujem.
–
Nemoj da se buniš! Ovo i nije tako loša zemlja da se na nju spustiš. Posebno
sad kad će četiri nove nožice njome da hodaju!
I
u ovom pokušaju da bude nežna vidim – tetino tetinče će da povuče na mene!
Kako
onda da ne budeš na svetu najbolja tetka?!
Autorka:
Srbijanka Stanković
Izvor
fotografija: pinterest.com
Нема коментара:
Постави коментар