PEDESET NIJANSI OSMEHA

Isplanirana nedelja iza mene, isplanirana nedelja ispred mene. Kretanje bez prestanka. Primanje gostiju i odlazak u goste. Valjda se još nisam sebi dozvala. Nisam shvatila šta sam uradila i šta tek treba da uradim. Ali je jasno da sam prešla granicu. „Sad si velika“, rekao je Žmu, „Pa, pravac – Biro.“

Mislim da u Birou za zapošljavanje rade ljudi koji se školuju da vam oboje dan u sivo. Prvo vam daju formular u kome se prvi put sretnete sa ozbiljnom reči „nezaposlen“. Gledaju vas s one strane pulta i pokušavaju da shvate šta vam znači sad to diplomirani filolog i kako to mislite hoćete da predajete srpski u školi. „Ima vas dosta na Birou, svi bez iskustva, ali dobro. Sad, čekajte.“

Ma, da l’ stvarno?

Dan je i bez toga bio tmuran, pravi jesenji. Ponovo smo se vraćale kući nas dve – moja glavobolja i ja. Samo što ona nikad ne ide peške, nego se proteže preko mog čela i pritiska mi svojim čizmama koren nosa. Sad će ovako da bude? Tražiš posao i boli te glava? I to je to. Kako je moguće?

Optimizam se ne isplati u P. Optimizam se ne isplati u Srbiji. „Jedino je možda gore u Severnoj Koreji“, rekao je Ujak. Ne znam, nisam još bila u Severnoj Koreji. Ovde je tako kako je.

Sistematski nam mrve svako zrno vedrine fantastičnim televizijskim programom, malim nevestama i Turcima, raznoraznim muzičkim hitovima, “šouima”, vestima i grotesknim novinskim naslovima. Robotizuju nas. Prvo nas izmuče čekanjem i traženjem posla, onda nas uguraju u sistem i očekuju da budemo zadovoljni bilo kakvim poslom. Da odustanemo od rasta. Da odustanemo od promene. Da odustanemo od osmeha. Jer je osmeh postao nepristojan.

Čemu dani ako će biti sivi?

Osmeh se pravi bojama.

Ovonedeljne boje:

- Film “Društvo mrtvih pesnika” : “Skupite se, imam tajnu za vas! Poeziju ne pišemo i ne čitamo što je lepa, nego zato što smo pripadnici ljudske vrste! A ljudska vrsta je ispunjena strašću! Pravo, medicina, ekonomija pomažu nam da se održimo u životu. Ali poezija, ljubav, romantika – zbog njih se održavamo u životu!”

-  Moje pesnikinje gimnazijalke koje muči pismeni zadatak iz matematike i prve ljubavne peripetije.

-  Porodica otvara šampanjac i nazdravlja diplomiranom filologu.

-  Moja Dr House sestra i ja zavaljene na njenom beogradskom kauču.

-  Downton Abbey.

-  Kafa sa Piko u “Jorgovan mali”.

-  Vino sa Ujakom, Norom i Žmuom.

-  Ilijino nameštanje obraza za poljubac i odbijanje da kaže bilo šta osim: “Mama.”

-  Susret sa drugaricom iz srednje posle osam godina. Trudnički osmeh i: “Unutra je dvoje, znate?” Piko i ja ne možemo da skinemo osmeh sa lica narednih pola sata.

-   Saramago.

-   Disanje pored Žmua. Deljenje jastuka. Zajednička buđenja u zoru. Besni gliston – udvaranje.

Sve mi je lepše kad je u boji. Pa neka sam i nepristojna, ali je bolje da koračam sa osmehom nego sa glavoboljom od/do Biroa.

Fotografije: www.pinterest.com
Izvor: Blacksheep.rs