KO JE ODSUTAN?

Prošle su godine i godine otkad nisam čula ovo pitanje. I sada, odjednom, ja sam ta koja treba da ga postavi.

Ove nedelje mi se završavaju predavanja na masteru, a počinju predavanja u osnovnoj školi. Simbolično – semestar ponovo postaje polugođe.

Pokušavam da se setim šta sam ja želela u osnovnoj školi i koliko (ne)ozbiljno, preteće i (ne)strašno su na mene delovali nastavnici. Pokušavam da se setim, a znam da se mnogo toga promenilo otkad sam ja završila s tim poglavljem u životu.

Sada treba da sedim s druge strane katedre, da imam svoje krede u boji, dnevnik i pitanje: “Redar, ko je odsutan?”

Zanima me samo kako da se uzdržim da samoj sebi ne odgovorim: “Nek se javi!”

Najveći problem koji jedan idealista – optimista – hipersenzitivista – nastavnik može da ima jeste taj da želi da bude poseban. Onaj neobičan nastavnik kog svi učenici zapamte. Nije tu fora ni da te vole ni da te se boje – već baš to: da te zapamte. Da o tebi prepričavaju anegdote.

Da si malo profesor Vujić, malo Hajduk s one strane. Ako se tome još i doda mrvica želje da se menja svet na bolje – eto magične formule za sagorevanje.

Pišem ovo pre čuvenog ulaska u učionicu. Svesna da je gotovo sa svim odugovlačenjima, lenjostima, odlaganjima i studentskom bezbrižnošću. Nema onog “u sledećem roku ću”, ovog puta je sve danas, u tačno vreme – kad zvoni za početak časa.

Spremam se da uđem u tu učionicu, a sve vreme na Profesora mislim. Računam, ne smem da izneverim njegova očekivanja. (Iako on nije tu da mu sve ispričam, niti planira da se probudi i da me izgrdi što pišem pripremu u poslednji čas).

Pravilo broj jedan: uđi na vreme u učionicu.

Pravilo broj dva: ti si vladar učionice i časa. Nema nemirnih učenika kad shvate ko je glavni.

Pravilo broj tri: izražajno pročitaj književnoumetničko delo i ceo jedan minut posveti razmišljanju u tišini.

Pravilo broj četiri: slušaj učenike. Oni su učenici, a ne deca.

Pravilo broj pet: pripremi se za čas da bi se i tvoji učenici pripremili.

Pravilo ispred svih pravila: seti se da si nastavnik i da uvek moraš pristojno da izgledaš!

Udišem duboko pristojno odevena. Ušla sam u ulogu nastavnice koja zna šta radi i kojoj ne drhti ruka dok upisuje čas. Idemo ispočetka.

– Redar, ko je odsutan?

Fotografije: www.pinterest.com
Izvor: Blacksheep.rs