Nedeljno popodne

Mama mi je rekla: “Nemoj da razmišljaš nedeljom popodne.”

Kad bih samo jednom mogla da budem ponovo poslušna devojčica! Onda bih se probudila u nedelju i skuvala kafu za Žmua. Dan bi počeo otvaranjem prozora i čašom hladne vode.

Nedelja popodne bi bila malo televizije, a više poznata plejlista na radiju. Zagolicalo bi me sunce na terasi i zvalo napolje. Napolje iz dvorišta, iz grada, napolje iz sebe. Za ručak: mladi krompirići i limunada. Ne bih mislila na ispite koji se bliže. Ne bih mislila na ponedeljak. Ne bih mislila.

Možda bismo se vozili po gradu. Pevali bismo neke vesele i glupave pesmice. Kad ja sednem za volan, verovatno bismo ćutali prvih deset minuta. Dok se Žmu navikne da vozim bliže desnoj strani druma no beloj traci.

Isti taj drum vodio bi do mora. Jadranskog ili Jonskog. Misli bi se kovitlale u retrovizoru i prevrtale unutar vetra. Disali bismo smeh. Golicali bismo talase svojim stopalima. Kamenje bi bilo na obali, a ne na srcima. To bi bio dan u kome ništa ne treba menjati. U kom je sve istumbano i blesavo, i baš zato na svom mestu. To bi bio dan koji vredi baš zato što posle njega ništa više nije isto.

Pa nam se prisviđa ponedeljak. Čak i odlazak na posao i cela prva smena. Utorak ne bi bio svađalački, još bi mirisao na sladoled. Sreda bi se ugnezdila u sredini i bila lepa baš zato što je tu gde jeste. Četvrtak bi slutio na petak. Na žici bi se zabeleli peškiri, jastučnice i čaršafi. Petak bi oprao sve sudove dok trepneš. Ispostavilo bi se da se misli mnogo lakše kovitlaju uz note. Dovoljno lako da se zakotrljamo do novog vikenda.

Žmu je rekao: “Sve je to lepo napisano, ali mi je nekako obično za tebe.”

I na površinu je isplivala istina – nisam ja neko ko može da vozi do mora, ne umem da prestanem da mislim, televizija me umara, i realno, svaki moj dan miriše na sladoled. Ponekad treba dopustiti sebi istinu: svakodnevica će nas progutati, ako joj dozvolimo.

Kakva je korist od multitaskinga? Čemu vredi sedamnaest otvorenih prozora na računaru?

Mama ima pravo kad kaže: “Ne možeš ti svuda da ogreješ. Nemoj da razmišljaš nedeljom popodne.”

Srbijanka Stanković

Izvor fotografija: pinterest.com