Ovih dana se
internet usijao od rastanaka. Ljudi odlaze.
Računam, to sigurno nije lako. Rešiti se. Otići.
Pisati pismo o tome. Računam, najteže je opraštati se. Rastati se.
I uopšte nije lako čitati ta pisma.
Prvo te obuzme
neka žalost. Pa pomalo slegneš ramenima. Onda te iz potištenosti prenu neke
psovke. Pa shvatiš da oni što idu misle da si budala što ostaješ. Pa ti ne bude
svejedno što ti neki tamo stranac lepi na čelo etiketu, a ne poznaje te. Ne zna
zašto ostaješ. Ne zna zašto ti nije palo na pamet da odeš. Ne zna zašto nemaš
hrabrosti da o odlasku misliš.
Pa onda negde osvane pismo gneva i nemoći ovog što
ostaje. I u njemu su psovke. I u njemu su patriotska slova. I ono izaziva
potištenost, tugu i bes. Zažališ što nemaš neke magične moći. Pa kreneš sa
brigom da misliš na ove što odlaze. Ama, srećan vam put. Sreća nam svima treba.
Kad bismo malo
manje razmišljali o granicama, a više o visinama sve bi nam bilo jasno.
Granični prelazi i ne znače baš mnogo sve dok su pod istim nebom.
Da, želimo iste stvari.
Da, želimo da nam deca rastu bogata i zdrava.
Da, želimo da imaju dobre patike, nove telefone i
knjige.
Da, želimo da govore srpski i da znaju ko su bili
Sveti Sava, car Lazar i gde je Drina.
Da, želimo da rastemo, a da ne zaboravljamo ko smo.
Ali izgleda da sada to baš i nije izvodljivo. Izgleda
da prethodnih trideset godina nije ni bilo. Samo što sad imamo internet da svima to i kažemo.
Ako ideš, seti se da ne ideš daleko. Ako ideš, seti se
da je to isto kao kad ideš iz roditeljskog doma u Beograd na studije. Radiš to da bi ti bilo bolje. Radiš to zato
što je vreme.
Ako ideš, seti
se da je to tvoja odluka. Ako ideš, raduj se. Jer ako ideš, to znači da imaš
gde da se vratiš.
Ako ideš, zgrabi
svet!
Ako ostaješ,
seti se da zbog sebe ostaješ. I u životu, i u bajkama, uvek ima više veštica i
aždaja. Ako u tvojoj priči ne postoji dobra vila – postani to sam sebi.
Ako ostaješ,
zgrabi svet!
Jer na kraju,
nikoga više nije briga kad je ovo počelo i kad će da se završi. Svi želimo samo
da trajemo i da život, bar ponekad, bude ono što želimo.
Sa ili bez
magičnog štapića.
Autorka:
Srbijanka Stanković
Izvor: Blacksheep.rs
Нема коментара:
Постави коментар